Pogled na... - Srbija

Manja potrošnja kao imperativ

Jasno propisana fiskalna pravila u Srbiji se primenjuju od ove godine. Cilj je da u narednih pet godina bude smanjena potrošnja u korist investicija i bržeg rasta bruto domaćeg proizvoda. Premijer Mirko Cvetković rebalans budžeta najavljuje već do jula.

Ova godina, prva je u koju je Srbija ušla sa jasno propisanim fiskalnim pravilima i ciljem da u narednih pet godina smanjuje potrošnju u korist investicija i bržeg rasta bruto domaćeg proizvoda.

Elementi koji to treba da omoguće su: kontrolisani manjak u budžetu, ograničen rast javnog duga i usklađivanje penzija i plata, tako da se njihov udeo u BDP-u postepeno smanjuje.

Budžetski manjak u ovoj godini može biti 4,1 odsto, a uz postepeno smanjivanje do 2015. godine samo jedan odsto.

U trenutku usvajanja fiskalnih pravila, javni dug bio je 39 odsto BDP-a, sada je 43 i može da raste samo dva procenta, za šta je neophodno da budžetski deficit ostane u planiranim granicama.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmarkov kaže da je analiza koju je taj savet uradio na kraju prvog kvartala pokazala da postoje oređeni rizici da se probije taj deficit od 4,1 odsto BDP-a i da te rizike treba kontrolisati do kraja godine.

O rebalansu se uveliko govori. Uz objašnjenje da su izdaci za plate i penzije bili veći od planiranih, jer je i inflacija viša, premijer Mirko Cvetković rebalans najavljuje već do jula, ali ne vidi razlog za brigu, jer je inflacija, kako kaže, pozitivno uticala i na punjenje budžeta.

Deo stručne javnosti smatra da sa rebalansom ne treba žuriti, već sačekati kretanje inflacije do septembra.

Rebalans budžeta u septembru?

Ekonomista Milojko Arsić kaže da je to element koji će se odraziti na visinu plata i penzija u poslednja dva meseca godine i da je to jedan razlog zašto treba odložiti rebalans.

"Svaki rebalans mnogi budžetski korisnici doživljavaju kao šansu da neke svoje rashode povećaju, da neke nove projekte ugrade i zato je bolje da bude kasnije", ističe Arsić.

Januarsko i aprilsko povećanje plata i penzija, iako je na prvi pogled najvidljiviji budžetski rashod, za sada se uklapa u fiskalni plan.

"Fiskalna pravila propisuju da penzije i plate neće ni u nominalnom ni realnom iznosu opadati, ali da će se njihovo učešće u BDP-u smanjiti u narednim godinama. Za sada, s obzirom na to da se poštuje, to učešće se smanjuje i to je možda prva mala pobeda fiskalne odgovornosti", naglašava Altipamarković.

Prošle godine, kada su fiskalna pravila usvojena, na penzije je odlazilo 13 odsto BDP-a, sada je smanjeno na 12, dok su izdvajanja za plate sa deset odsto pala na 9,5.

Cilj je da se za penzije ne izdvaja više od deset, a za plate više od osam odsto ukupnog društvenog proizvoda. Rast proizvodnje doprineo bi tome da to izdvajanje brže opada.